Извор: 021.рс, 14.11.2017.
Аутор: Горица Николин.-
[divider]Једнократна новчана помоћ пензионерима и социјално угроженим категоријама није никаква новина. Оно што су поносно радиле демократе, наставили су и напредњаци – куповину социјалног мира.
Када су београдске власти саопштиле да ће Београђани имати бенефиције у виду попуста уз употребу сениор картице, јавност се запитала због чега оваква бенефиција није обезбеђена одмах, систематски и организовано за све пензионере у Србији. Убрзо је постало јасно да је близина одржавања локалних избора у престоници и увођења бенефиција за најажурније бирачко тело све само не случајност.
Најаву да ће сениор картице, након Београда, добити и грађани Новог Сада и Ниша, а потом можда и целе Србије, у стручној јавности окарактерисали су као ПР потез. Међутим, нису само сениор картице обрадовале пензионере. Истовремено са увођењем картица, поново је исплаћена једнократна новчана помоћ.
Помоћ за најугроженију категорију била је и 2007. године, када је тадашњи председник Борис Тадић поручио државним органима да „што пре нађу начин да помогну грађанима“. Ова помоћ најављивана је и 2010. године, када је потпредседник тадашње владе Јован Кркобабић рекао како може „мирно да се сачека исплата помоћи“.
Све се ради строго организовано и за глас више, пред изборе у Београду, тврди председник Удружених синдиката Србије „Слога“ Жељко Веселиновић. Како каже, након непопуларних мера у виду смањења пензија и плата у јавном сектору пре неколико година, ситуација се „пегла“ по потреби, а све рачунајући да заборавност грађана.
„Социјални мир купује се на безброј начина. Кључно је било створити међу пензионерима осећај кривице да, уколико не дође до оног непопуларног смањења примања, Србија доживљава банкрот. То, наравно, није било тачно, али рачунајући на наш менталитет, спин је успео и сада се постепено, мизерно увећавање већ смањених пензија представља као успех власти и спас у прави час. У међувремену су реални трошкови живота порасли, нарочито цене основних животних намирница, те смо нажалост дошли у ситуацију да демагогија помоћу неких пакета са брашном и шећером сасвим ефикасно купује бираче пред било које изборе“, сматра Веселиновић.
Он додаје да у развијенијим државама ипак постоји мало виши степен опрезности код грађана, који успевају да казне на сваким наредним изборима власт која их је оштетила. „Код нас се дешава супротно. Управо такви демагози бивају награђивани, пролазе доста лагодно годинама и задржавају водеће позиције уз опробане методе куповине не само социјалног мира, већ и гласова“, додаје он.
За три године, колико пензионери у Србији добијају умањене пензије, држава је ову категорију „закинула“ за чак 612 милиона евра, показала је анализа Истиномера. Политиколог Душко Радосављевић напомиње да је цела власт заснована на мерама усмереним према погрешној категорији становништва.
„Да им је заиста стало до бољитка, стабилизовања државе и положаја угрожених слојева у Србији, не би се додворавали пензионерима, већ младима – управо су они најугроженији слој. Старији имају, реално, јадну перспективу, али млади људи немају никакву перспективу. Међутим, за улагање у младе ипак су потребни мало већи фондови, много квалитетнија политика и бољи закони, што би коштало више од једнократне помоћи. Ово је само замазивање очију јавности и заузимање боље стартне позиције пред изборе, иако те изборе, колико видим, за сада нико није ни тражио“, сматра Радосављевић.
Он додаје да се популизам осећа у свакој сфери управе – па тако министри директно и јавно разрешавају директоре установа, обећавају лечење деце и запошљавање лекара, војска се подводи под врховне команданте који не постоје ни по Уставу, набављају се авиони, обећава сигурност грађанима, обилазе градилишта и лично откривају недостаци радника на радовима, обећава се хапшење тајкуна… Суштински, питање безбедности у свакој држави купује највећи мир.
„Од институција се заправо не тражи да искрено реше проблеме који јесу у њиховој надлежности, већ се тиме баве индивидуалци. Арбитрарна воља, изгледа, зна најбоље“, мишљења је наш саговорник.
Освета лоших ђака
Веселиновић се присећа недавно одржаног протеста пензионера, када су чланови синдиката „Слога“ изашли на терен да разговарају са грађанима. Како каже, иако се осетило огромно незадовољство због стандарда који у Србији влада, појединци су и даље јасни у намери да гласају за актуелну власт.
„Тај слој грађана чита најјефтиније таблоиде, гледа ријалити програме на режимским телевизијама, а њихова деца увелико су напустила Србију у потрази за бољим животом. Остају нам само грађани који не знају за боље, а на власти је неморал и нестручност какву још не памтимо“, напомиње Веселиновић за 021.
Да је јавно противљење популизму постало врло опасно тврди Душко Радосављевић, који је и сам био на удару таблоида због изнетих критика на рачун власти. Каже да је данас тешко одлучити се за достојанствен живот – одбијања било какве социјалне помоћи за један глас на биралишту, јер сте одмах на удару режима.
„Имамо рајински менталитет и становништво које је приморано да бира између чекића и наковња. Од постанка модерне српске државе, постоје две трасе. Модернистичка је окренута ка европским вредностима, док је традиционална сведена на проруски модел вођства, који последњих година влада у Србији. Ове трасе суштински су супротне, али смо се ми одлучили за водиљу ‘вежи коња где ти газда каже'“, закључује Радосављевић.
…