Ako je prioritet srpske Vlade bio stvaranje zdravog sistema srpske privrede, onda je ona morala istovremeno i da razmišlja o zdravlju radnika, što očigleno nije. U Feketiću jeste ovih dana bilo mećave i vetra, baš kao i u aleksinačkom Grameru, u zatvorenoj hali gde su radnici tekstilne proizvodnje radili obučeni kao da rade na otvorenom.
DA LI BI NEMAČKI TEKSTILNI RADNIK PRISTAO DA RADI U OVIM USLOVIMA?
Radnici kompanije „Grammer“ u Aleksincu, nemačkog proizvođača naslona za sedišta za vozila marke „Audi“, BMV i „Fiat“, krajem 2013. godine i uz subvencije države otvorili su još jedan novi pogon u ovom gradu. Otvaranju je prisustvovao i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom izjavio je da je novi aleksinački pogon velika stvar za Srbiju i Aleksinac, jer donosi nova radna mesta.
Najlon na sebi i oko sebe!
U trci za otvaranjem novih radnih mesta, koje bi se javnosti prikazale kao veliki uspeh vlade, sada već u ostavci i tehničkom mandatu, očigledno se nije mnogo razmišljalo o nadolazećoj zimi i uslovima u kojima će zaposleni raditi.
Oko 200 radnika, podeljenih u dve smene, rade u hali koja je kapaciteta da primi više od 500 ljudi i u uslovima u kojima nemački radnik nikada nebi pristao da radi.
Temperatura, praćena izuzetno jakom košavom poslednjih dana se spuštala ispod nule, a radnici čiji je posao vezan za zatvoren prostor, dolazili su svakog dana na posao i radili kao da su na otvorenom.
Iako u objektu postoji grejanje, ono je nedovoljno i duva sa svih strana, a sudeći prema zalaganju poslovodstva kompanije, kojima je finansijska dobit očigledno bitnija od ljudskosti, umesto dadatnih grejnih tela, instalirali su im najlonske paravane kao alternativu. Očigledno je da im je to bilo jeftinije, a i manje košta!
Šta vredi nacionalni Zakon o zaštiti na radu koji jasno definiše da je poslodavac obavezan da obezbedi zaposlenom normalne uslove za rad, kada se on ne poštuje, jer u vremenu hronične nezaposlenosti i besparice radnici pristaju na sve, pa i na najgore uslove rada kako bi mogli da prehrane svoje porodice, pa čak i po cenu narušavanja sopstvenog zdravlja. Međutim, tu sumornu činjenicu, posladavci itekako znaju dobro da zloupotrebe i iskoriste u svoju korist!
Spolja hladno, a toplo u duši!
Inače, zaposleni u ovoj kompaniji rade za minimalac, plus put i topli obrok, ali i bez kolektivnog ugovora, iako ima reprezentativne sindikate, među kojima je i “Sloga”.
Poslovodstvo neće uopšte da razgovara na tu temu, a i što bi kada mu država Srbija za svako radno mesto koje otvori plaća po 7000 eura subvencije.
Dakle, na državi je i onima koji je predstavljaju da dobro razmisle kakvu to Srbiju želimo u budućnosti i kakvo radno zakonodavstvo. Ljudski život i zdravlje su teško merljivi s bilo čime, a samo je zdrav radnik produktivan radnik.
Za Udružene sindikate Srbije “Sloga” je prioritet da se u narednom periodu pokrene šira akcija za otpočinjanje socijalnog dijaloga koji bi se završio potpisivanjem Kolektivnog ugovora između radnika i poslovodstva ove kompanije, jer je to u obavezi, obzirom da je Gramer za pokretanje proizvodnje uzeo novčane subvencije od države Srbije, a to je novac svih njenih građana koji ga daju kroz svoje plate, penzije i poreze!
INFORMATIVNA SLUŽBA USS SLOGA