Ако је приоритет српске Владе био стварање здравог система српске привреде, онда је она морала истовремено и да размишља о здрављу радника, што очиглено није. У Фекетићу јесте ових дана било мећаве и ветра, баш као и у алексиначком Грамеру, у затвореној хали где су радници текстилне производње радили обучени као да раде на отвореном.
ДА ЛИ БИ НЕМАЧКИ ТЕКСТИЛНИ РАДНИК ПРИСТАО ДА РАДИ У ОВИМ УСЛОВИМА?
Радници компаније „Граммер“ у Алексинцу, немачког произвођача наслона за седишта за возила марке „Ауди“, БМВ и „Фиат“, крајем 2013. године и уз субвенције државе отворили су још један нови погон у овом граду. Отварању је присуствовао и први потпредседник Владе Александар Вучић, који је том приликом изјавио је да је нови алексиначки погон велика ствар за Србију и Алексинац, јер доноси нова радна места.
Најлон на себи и око себе!
У трци за отварањем нових радних места, које би се јавности приказале као велики успех владе, сада већ у оставци и техничком мандату, очигледно се није много размишљало о надолазећој зими и условима у којима ће запослени радити.
Око 200 радника, подељених у две смене, раде у хали која је капацитета да прими више од 500 људи и у условима у којима немачки радник никада неби пристао да ради.
Температура, праћена изузетно јаком кошавом последњих дана се спуштала испод нуле, а радници чији је посао везан за затворен простор, долазили су сваког дана на посао и радили као да су на отвореном.
Иако у објекту постоји грејање, оно је недовољно и дува са свих страна, а судећи према залагању пословодства компаније, којима је финансијска добит очигледно битнија од људскости, уместо дадатних грејних тела, инсталирали су им најлонске параване као алтернативу. Очигледно је да им је то било јефтиније, а и мање кошта!
Шта вреди национални Закон о заштити на раду који јасно дефинише да је послодавац обавезан да обезбеди запосленом нормалне услове за рад, када се он не поштује, јер у времену хроничне незапослености и беспарице радници пристају на све, па и на најгоре услове рада како би могли да прехране своје породице, па чак и по цену нарушавања сопственог здравља. Међутим, ту суморну чињеницу, посладавци итекако знају добро да злоупотребе и искористе у своју корист!
Споља хладно, а топло у души!
Иначе, запослени у овој компанији раде за минималац, плус пут и топли оброк, али и без колективног уговора, иако има репрезентативне синдикате, међу којима је и “Слога”.
Пословодство неће уопште да разговара на ту тему, а и што би када му држава Србија за свако радно место које отвори плаћа по 7000 еура субвенције.
Дакле, на држави је и онима који је представљају да добро размисле какву то Србију желимо у будућности и какво радно законодавство. Људски живот и здравље су тешко мерљиви с било чиме, а само је здрав радник продуктиван радник.
За Удружене синдикате Србије “Слога” је приоритет да се у наредном периоду покрене шира акција за отпочињање социјалног дијалога који би се завршио потписивањем Колективног уговора између радника и пословодства ове компаније, јер је то у обавези, обзиром да је Грамер за покретање производње узео новчане субвенције од државе Србије, а то је новац свих њених грађана који га дају кроз своје плате, пензије и порезе!
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА УСС СЛОГА