Извор: Данас, 8. децембар 2015.
Аутор: Гојко Влаовић.-
[divider]
* Синдикати тврде да су казне за штрајк у јамама драконске * Власт никада није кажњавала послодавце због неисплаћивања зарада и загађивања животне средине, подсећа „Слога“ * Савић: Општине знају много боље од Београда да ли се рудник може градити и да ли ће загадити њихову средину
Београд – Стручна јавност није задовољна неким одредбама Закона о рударству и геолошким истраживањима, који је Скупштина Србије усвојила прошле седмице, а главне примедбе су због забране да рудари штрајкују у јамама, као и то што су општине изгубиле право одлучивања у вези са геолошким истраживањима и експлоатацијом руде. У Влади, пак, очекују да ће нови закон повећати инвестиције у област рударства.
Горан Николић, председник синдиката Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља „Ресавица“, каже за Данас да разуме зашто је прописана забрана штрајка у рудницима, али да су казнене мере преоштре и да је закон неусклађен са уставним решењима.- Штрајковање у рудницима угља може да буде опасно по здравље па чак и живот рудара. У том смислу Закон има резона, међутим потпуно је нелогично да санкција за кршење тог прописа буде казна до пет година затвора. Рудари који штрајкују нису криминалци и неадекватно је кажњавати људе који се боре за своја социјална права на такав начин. Такође у неким рудницима није опасно штрајковати, тако да ће синдикат покушати да оспори то законско решење пред Уставним судом – објашњава Николић и додаје да је изопштавање општина из одлучивања о добијању дозвола за геолошка истраживања класичан пример дискриминације локалних самоуправа и потпуно супротстављено интересима становништва на тим подручјима.
Председник Удружених синдиката „Слога“, Жељко Веселиновић, подсећа да је и у ранијим законима постојала је одредба о забрани штрајковања у јамама, али тврди да је она потпуно бесмислена.
Жељко Веселиновић
– Влада тиме излази у сусрет интересима послодаваца, као што су и сви други закони који се доносе. Пракса показује да власт никада није кажњавала несавесне послодавце, рецимо због неисплаћивања зарада и загађивања животне средине, већ су само доношена дискриминаторска законска решења која су противна интересима радних људи у конкретном случају рудара – каже Веселиновић и додаје да се тај синдикат противи „дискриминаторским и антирадничким одредбама из новог Закона“.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, истиче да су подједнако лоше законске одредбе које регулишу како право на штрајк у јамама тако и развлашћивање општина по питању утицаја рудника на животну средину.
– Разумем да се власт која је донела Закон о рударству позива на заштиту здравља радника правдајући забрану коју је прописала, односно поновила оно што је постојало и раније, међутим у потпуности разумем и незадовољство рудара којима је у неолибералној капиталистичкој економији протест на радном месту, то јест у руднику, једини начин да се изборе за своја права. Због тога мислим да одредбу тог типа није требало доносити, већ да људима који су спремни да ризикују живот и здравље да би дошли до онога што сматрају својим правима, не треба то ускраћивати – категоричан је Савић.
И он се противи решењу којим се општине онемогућавају да учествују у одлукама о добијању дозвола за геолошка истраживања.
– Управо су општине те које знају много боље од Београда да ли се рудник може градити или не, да ли су постојећи рудници опасни по човека и животну околину и управо су оне те које треба да одлучују у том сегменту. Међутим, донето је такво решење које их у потпуности развлашћује. То је у потпуности погрешно. Власт је на тај начин изашла у сусрет инвеститорима и заштитила њихове интересе на уштрб интереса заштите здравља човека и животне средине у рударским општинама у Србији – закључује Савић.
И затвор до пет година
Законом је предвиђено да рудари могу бити кажњени затворском казном до пет година у случају да штрајкују у јами а општинама се ускраћује могућност да ставе забрану на отварање рудника на њиховим територијама ако то нарушава здравље грађана и животну околину, већ ће о томе одлучивати само Министарство рударства и енергетике.