ПИШЕ: Владимир Радосављевић, потпредседник Слоге
У претходном тексту најавио сам тему овог. Коначан разлаз са Миланом Петрићем, доскорашњим потпредседником и послаником УСС Слога у Скупштини Србије, представља епилог неразумевања, превирања и коначно неуспелог покушај пуча у нашем синдикату.
Најзад су све карте отворене, најзад је стављена тачка! Ни мало срећан због оваквог расплета, и свестан штете која из њега таквог проистиче, морам да признам да ми је сада лакше и да најзад могу да одахнем. Пре свега због тога што сам на себе преузео обавезу да покушам да, уколико је икако могуће, после дугих разговора са њим, схватим шта он у ствари мисли, жели и хоће, и видим да ли је могуће са њим наћи заједнички језик. Верујте, то није био ни мало лак задатак. Касније ћу објаснити и зашто.
Пре тога, дозволите да посведочим о догађајима који су претходили овом разлазу, а који немају везе само са нама двојицом. Дакле, информишем вас из прве руке. Само о стварима које знам сто посто, јер сам био присутан и у њима учествовао.
Када смо одлучивали о томе да ли, с ким и зашто да изађемо на парламентарне изборе, чинило се да смо сви ми, чланови председништва који смо о томе одлучивали, слично, или чак исто, размишљали о тим питањима. Приоритетни циљ због којег смо уопште и размишљали о политичком ангажману је био – искоришћавање скупштинске говорнице за пружање што снажнијег отпора усвајању најављених закона, а пре свега Закона о раду. Следећи циљ је био промоција УСС Слоге кроз парламент.
У том контексту разматрано је и договорено следеће: посланик Слоге у Скупштини Србије треба да представља глас радника Србије! Они који уђу у Парламент тамо не представљају себе и због тога не треба да износе нека лична мишљења , већ искључиво ставове УСС Слога. Чак је договорено да приликом изласка за говорницу обавезно на почетку излагања нагласе да износе став, предлог или мишљење УСС Слоге.
На овом месту вас питам: колико сте пута, за ових 5-6 месеци од када је формиран актуелни парламент, са говорнице чули реч СЛОГА ( или синдикат, или УСС Слога)? Одговорићу вам – НИ ЈЕДНОМ! За време док су кроз Скупштину прошли најважнији закони који се тичу радништва, наш представник у њој је само једном прочитао (припремљен) текст поводом ЗОР-а. Наравно да је велики део нас било незадовољно таквим његовим скупштинским радом, а лично сам му то отворено и рекао. Не знам за друге, али за себе знам да , да сам био на његовом месту током расправе о ЗОР-у , од говорнице би морали да ме одвајају на начин на који су својевремено одвајали тадашњег гуруа садашњег власника наших живота Вучића, господина Шешеља – дакле физичким изношењем.
Уместо тога, видели смо бледуњав наступ који, сем нас, верујем да нико други није ни регистровао. Тад сам први пут схватио да се Миланово и моје (а не само моје, већ огромне већине наших људи) мишљење о улози и циљу уласку у Скупштину много разликују. Тада су, и првенствено због тога , почеле и све чешће несугласице и неразумевање између њега и нашег председника, Веселиновића.
Улазећи све чешће и све дубље у разговоре са Миланом, схватио сам да он има неку сасвим другачију перцепцију своје улоге у Скупштини у односу на све нас. Био сам, као и сви остали, не мало шокиран чињеницом да је, супротно одлуком посланичког клуба, а сасвим сигурно и синдиката Слога, био уздржан приликом гласања о поверењу новом саставу Владе. Уздржан! У свом маниру. Недопустивом маниру! Тада смо почели расправу о томе да он у Скупштину Србије није ушао као појединац за кога је неко гласао, већ као посланик УСС Слоге, која га је тамо делегирала. У складу са тим, он нема права да тамо износи своје лично мишљење и својевољно гласа, без консултација са нама.
Ни ту се нисмо разумели, а и скорије је изјављивао како је за њега гласано. Где? Кад? На састанку председништва да, али, да ли треба да га подсетим како? Наиме, наш предлог је, у складу са коалиционим договором са ДС био да наши кандидати буду: Жељко Веселиновић на 14. Милан Петрић на 29. Владимир Радосављевић на 79. и Немања Стојановић на 119. месту. Сви смо , дакле, очекивали да наш представник у Скупштини буде Жељко Веселиновић. И Петрић је то очекивао.
Очигледно из неповерења према Жељку, на истом састанку Председништва баш он је питао – а како ћемо сутра да контролишемо тог посланика? Шта ако он у Скупштини почне да води неку своју политику? Ја сам тада рекао своје мишљење – нема ту механизама којима се то може осигурати осим једног: КО ИЗДА, ДОБИЋЕ БАТИНЕ!!! И даље мислим да је у оваквим ситуацијама то адекватан одговор на самовољу и издају!
Тада се десило нешто невероватно и мени и до данас необјашњиво. Наиме, Републичкој изборној комисији је предата потпуно истумбана листа ДС у односу на договорену и формирану. Дакле, многи људи који су требали да буду, уопште нису били на листи, а онима који су на њој остали потпуно је поремећен редослед. И тако, туђом грешком, Милану и Жељку су замењена места, мене на листи уопште није ни било, а Немања се на њој нашао на 241. месту! Човек се, значи, грешком нашао на том месту, и тако, грешком, ушао у парламент. То је наравно шокирало велики број наших колега из синдиката, од којих смо неке једва задржали да не напусте синдикат. Шта мислите зашто? Зато што су знали колика је разлика између тога да нас у Скупштини заступа Жељко, у односу на Милана. И уз то, што му многи нису веровали! Ми јесмо. Ја лично јесам.
И данас, после свега, не верујем да је он од некога „купљен“ или нешто слично. Тад сам, после тог шока са тумбањем листе, знао да Милан није одговарајући човек за то место. Уз Жељка је могао да буде, али сам, никако! Све после тога ме само више уверавало у ово мишљење. Једноставно, ми потпуно различито видимо улогу представника синдиката у парламенту. Милановим уласком у њега, мислим да је наш велики труд обесмишњен.
У вечери сазнања о грешки на предатој листи, Милан је Жељку нудио оставку, и сам процењујући да он није способан за то да буде сам наш представник. Видећемо касније да се у том погледу много променио, и да је стигао до позиције да је почео да мисли да је много паметнији од свих нас осталих, и да је у томе корен наших неспоразума. Није! Није ни најпаметнији, а није у томе ни корен неспоразума. Корен неспоразума остаје и дање чињеница да он уопште не схвата своју улогу у парламенту.
Потпуни пораз за нас је представљала чињеница да се приликом протеста синдикалиста испред Скупштинена којем је учествовала и УСС Слога, док се у њој расправљало о ЗОР-у, наш представник у тој истој Скупштини није појавио испред ње како би се обратио колегама.Сва његова објашњења (имао је неодложне обавезе око припреме састанка са синдикалцима?!?) мени су деловале, не неубедљиво, већнесхватљиво. А вама?
Уз све ово, Милан је присуствовао састанку на којем су се окупили пучисти у жељи да преотму Слогу. После тог састанка, наставио је да кокетира и са једнима и са другима, опет позивајући се на сад већ провидну „уздржаност“ приликом гласања на том састанку. Уздржаност која му је омогућавала да пред пучистима буде њихов, а пред нама наш. Али, опет у личној преписци, разговору, одмах после тог састанка, по нашем сазнању за исти сам му писао – ово је ситуација у којој не можеш бити неутралан! Или си наш или њихов. О том састанку си ћутао, никога од нас који на њему нисмо били ниси обавестио!? Наводном бригом за углед синдиката ти си поистоветио и посматрао равноправним одлуке пучиста, донете апсолутно и несумњиво нелегитимно и супротно Статуту, и одлуке ГО на којем је присуствовало 90% чланова тог органа?
И даље глумећи наводну неутралност, са пучистима је сутрадан ишао у банку у покушају да нам преотму рачун синдиката, као потписник уговора са Теленором искључио телефоне свима онима који су их имали, а били на страни легалних органа синдиката, а исте оставио пучистима, а свој и статус свог синдиката прогласио замрзнутим, што не постоји као опција у Статуту. Ипак, баш као што нисмо хтели, у општем и интересу наших коалиционих партнера, да дижемо галаму око тумбања листе ДС за изборе (иако смо, кад смо видели шта су урадили, могли да је оспоримо, као потписници), тако исто смо покушали да толеришемо и ову Миланову самовољу.
Ипак, све има границе. Кад је, после договора са мном („другарски ћу то да урадим, али да знаш, Владо, само због тебе“), и његовог избора дана када сам због тога отишао у Београд (тамо-овамо 250 км), најпре обећао да ћемо се наћи око 14 часова, а на крају се није појавио, то је био врхунац! Уз све то, непријатно сам га „изненадио и увредио“ поруком у којој сам га питао да ли он, после мог безразложног доласка у БГ и целодневног блешења по истом, мисли да сам ја магарац? Можда и јесам магарац. Јер, очигледно је да улогу у синдикату, али и виђење и схватање наших међусобних односа (узајамног поверења и поштовања) посматрам много другачије од Милана.
Ја сам одувек у синдикату био из уверења и убеђења. Никада нисам , па ни као потпредседник УСС Слога, нити тражио, нити добио ни динар на име неке накнаде, додатка или било како. А дозвољавам да ми испирају мозак они који само помињу шта су и колико унели у Слогу, а никада и шта су од ње добили. Кад смо већ код тога, ја Милана питам јавно: причао си ми дуго шта си ти све дао Слоги, али никада – шта си ти од ње добијао? Видим да то што си захваљујући Слоги постао посланик не рачунаш, ваљда мислећи да си тамо доспео захваљујући својим квалитетима.
То неразумевање и могу да схватим, њега приписујем осећају више вредности коју према себи гајиш, али, одговори на питања која не траже никакву процену, већ се могу квантитативно, у цифрама приказивати и мерити: колико дуго и у коликим износима си, као потпредседник, добијао апанажу у УСС Слога? Истичеш да су се одлуке у Слози доносиле без твог знања, самовољом председника. Питам те, да ли си и за то време, кад је „то тако“ чињено, редовно узимао апанаже?
После свега смо одлучили да се одрекнемо њега као нашег представника у Скупштини, да му јавно тражимо да нам врати мандат ( у шта не верујем, јер он очигледно мисли да је тај мандат његов, а на основу чега – не знам, верујте ми) и да ми решимо његов „замрзнут“ статус тако што ћемо да га одмрзнемо и избацимо из синдиката. Он више није ( а од првог дана није ни био) наш представник у Скупштини. Кога представља, ваљда он зна.
У сваком случају, оно што ја сигурно знам је то да ће огромна већина чланова ГО УСС Слоге ову вест примити са олакшањем и одобравањем.