Ако сте се јутрос пробудили у Србији, у земљи у којој се размишља по принципу “Боље ишта него ништа”, у којој запослени раде по 100 месеци а не примају плату, где пензионери издржавају своју децу и унуке до смрти, где људи и даље верују у бајке и обећања политичара о бољој и светлијој будућности, где се грађани терају до имбецилности да стежу каишеве док се политичарима буше нове рупе због попуштања,ништа друго него да вам пожелимо добро јутро.
Измене и допуне Закона о раду од данас су на снази. То значи да ће већ од данас послодавци у Србији поступати у сладу са новим одредбама.
Од данас се запосленим на сасвим други начин обрачунавају отпремнине, минули рад, рад по уговору и услови под којима је могуће дати отказ раднику.
У односу на предходни закон, новим одредбама су значајно умањена права радника и дат максимум послодавцима да управљају судбинама својих запослених.
По новом, послодавац може раднику да откаже уговор о раду у складу са његовом радном способношћу, ако процени да не поштује радну дисциплину, утврди да је повредио радну обавезу, и ако фирма у којој је запослен утврди да нема потребе за његовим даљим ангажманом.
Широки спектар потпуно недефинисаних појмова биће основ за проналазак милион могућих разлога и образложења да се запосленом уручи отказ.
Поготову ако се запослени усуди да употреби нову законску могућност према којој је предвиђено да у случају када послодавац не исплаћује раднику плату, запослени може у извршном поступку, без вођења судског спора да реши тај проблем, тако што ће се са платном листом обратити инспекцији.
У условима српске економије, где је радник само један од гомиле заменљивих шрафова на огромном неупосленом тржишту рада, сама помен на могућност пријаве инспекцији спада у домен научне фантастике.
Да скратимо. Добро јутро неолиберална Србијо!
Ж. Веселиновић