Home » OBAVEŠTENjA » Zašto sve bajke o državnim preduzećima u Srbiji na kraju budu tužne i surove

Zašto sve bajke o državnim preduzećima u Srbiji na kraju budu tužne i surove

Pančevo – Beograd, 19.07.2018. godine – Radnici pančevačke HIP Azotare, jedne od najvećih fabrika azotnih đubriva i azotnih jedinjenja u region, traže da im fabrika ne ode u stečaj nego da nastavi da radi.

Njih par stotina okupilo se početkom nedelje u krugu fabrike čekajući Dušana Bajatovića, direktor JP Srbijagasa, koji je inače većinski vlasnik fabrike. Dugovi Azotare gomilali su se godinama i prema nekim procenama koje kruže u javnosti iznose oko 200 miliona evra, što je duplo više od vrednosti celokupne imovine, koja je procenjena na oko 100 miliona evra.

Devedeset odsto dugovanja fabrike je prema JP Srbijagas. Bajatović je došao i nakon sastanka s predstavnicima menadžmenta Azotare, radnicima poručio – zbog dugova stečaj će biti uveden.

Iako radnici isključivo traže da država ostane većinski vlasnik i pronađe rešenje koje bi im omogućilo da nastave da rade i primaju platu, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je najavio stečaj, čvrst u svom uverenju da on mora da bude brz i efikasan, a da se potom Azotara ponudi za prodaju. Kako i kome – nije poznato.

Ono šta se za sada zna je da je radnicima ponuđeno nekoliko modela socijalnog programa, 200 evra po godini staža, trećina zarade zaposlenog po godini staža ili za one koji imaju više od 15 godina radnog staža – šest prosečnih plata u Srbiji.

Danas je održan sastanak vladine radne grupe koja se bavi pitanjem Azotare sa predstavnicima dva reprezentativna sindikata i menadžmentom fabrike u Ministarstvu energetike. Jedino što se zna nakon sastanka je da će se novi sastanak održati 26. jula.

Klasična kupovina vremena!

I sad glavno pitanje sa početka, odnosno naslova –  zašto sve bajke o državnim preduzećima u Srbiji na kraju budu tužne i surove!?

– Nama se u Udruženim sindikatima Srbije “Sloga” kao po nekoj mantri jaljaju radnici gotovo uvek kad im sve lađe potonu i kada vide da su ih drugi sindikati prodali.

Postoje zakonski načini da se spreči stečaj, ali ne postoji odlučnost ljudi da se tome suprotstave i zato bajke o preduzećima u stečaju gotovo uvek završavaju tužno i surovo.

Tajkunima fabrike i imovina, radnicima otpremnina za ceo staž koja čak nije ni blizu jedne mesečne plate, recimo, nemačkog radnika.

Mi kao sindikat na svršeni čin ne možemo puno da pomognemo, osim da damo podršku kao i u ovom slučaju, jer smo i mi sindikat i moramo da budemo solidarni. Međutim, iako su nam se javili mnogi radnici HIP Azotare ni jedan od njih nije hteo da preuzme na sebe da povede ljude. Verovatno očekuju da će neko drugi da im reši problem nalik bajci o princu na belom konju.

Nas se sete kada je sve otišlo u propast i tada nam pričaju “vi ste Sloga, jedini, pravi, borbeni, sindikat – pomagajte”.

U “Slogu” se, dragi prijatelji, pristupa i učlanjuje na vreme. Kroz nju se čeliči i sprema za sve varijante radničke borbe. To nije samo jedna bitka, ta borba ima trajni karakter.

To, dobro, zapamtite!

 

 

 

.

 

Lajkuj i Podeli...

OSTAVITE KOMENTAR

Vaša e-adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

*

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja: Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove Udruženih sindikata Srbije Sloga.
Scroll To Top