Home » PRENOSIMO » Zakon o radnicima ili socijalni darvinizam na delu
Zakon o radnicima ili socijalni darvinizam na delu

Zakon o radnicima ili socijalni darvinizam na delu

30/06/2014  SVET RADA I RADNIČKIH PRAVA

Autor: Srećko Mihailović

Zakon o radu po savetu prijatelja. Konačno smo na korak do Hrvatske. Sustigli smo je. I to baš kada ih primilo u Uniju.

AmitY_19

SREĆKO MIHAJLOVIĆ, FOTO MC

Ne, nismo Hrvate sustigli po nacionalnom dohotku ili sa platama, već sa zakonima. Oni ZURe ove sedmice, a mi ćemo da ZURimo sledeće nedelje. Obećao nam je i ministar i predsednik, ide Zakon o radu, ma šta ide – trči po hitnom postupku. Ili što reče Vulin, sve će to biti “jako brzo”. Evropa to od nas traži. Možda i Merkelova, a ona Američka privredna komora, sigurno. Ne daj bože da su to tražili Austrijanci, ma tada bi bilo ko pre sto godina. Ali kad to traže naši prijatelji, što da im ne damo. I Rusi, i njima da damo, što da ne damo kad imamo. I da kupimo, avione i kamione i sve redom…

Kad govorimo o novom zakonu o radu, mi čak i ne znamo koja je verzija zakona trenutno aktuelna. Sindikalisti tvrde da se to ne zna. Čas jedna, čas druga, čas treća, pa opet prva verzija. Valjda da se Vlasi ne dosete!

Ako nam državni ministar kaže (približno navodim) da možemo da donesemo bilo kakav zakon, ali je jedino važno kako se on primenjuje – onda možemo da se krstimo i levom i desnom. Pa nije za primenu zakona odgovoran Marko ili Janko, već država. Ona je „preuzela odgovornost“, a valjda je neko preuzeo odgovornost i u ime te države.

Kad govorimo o bio kojoj od verzija novog zakona o radu, da li znamo o čemu zaista govorimo? Zašto pitanjima socijalnih pa i civilizacijskih implikacija zakonskih odredbi nije mesto u raspravi (ima li je?) o novom zakonu o radu?

Zašto zakon o radu a ne zakon o radnicima? Zašto ova zamena mesta objekta u subjekta? Zašto nam zakon uređuje rad a ne reguliše društvene odnose u koje radnici stupaju?

Zašto se u nas socijalni dijalog završava time što će „država da prelomi“. Kao, ako se vi ne dogovorite „onako kako mi hoćemo“, država će da „prelomi“. Izgleda da je batina najjači argument u svakom dijalogu, pa i socijalnom. U stvari, objektivno gledano, tako i jeste. Dijalog moćnih i nemoćnih uvek se završava na isti način. Šta je u tome čudno, pa zar nije normalno da jači pobeđuju, sve drugo je bolja ili lošija adaptacija biblijske priče o Davidu i Golijatu. Treba, pak, očekivati nešto politički korektniji rezon. Na primer, onu neoliberalnu priču po kojoj se konceptu socijalnog dijaloga prigovora zbog toga što je on pokušaj da se društveno odlučivanje izmesti iz institucija “liberalne demokratije”.

Da li se zna gde je lokus kontrole ovog društva? Da li se zna ko je gazda za donošenja novog zakona o radu – država, skupština, Vučić, radnici (ne daj bože), domaći poslodavci ili domaći kapitalisti, strani kapitalisti, ili tek njegovo božanstvo – kapital. Gde je mesto u kojem se odlučuje, ko je taj ko odlučuje. Ko tu prelama a ko lomi? Ako država preuzima odgovornost… ako je država ta koja prelama, ko onda u Srbiji može da kaže Država to sam ja!

Čorbadžijski zakon. U stvari sve što se dešavalo i dešava oko famoznog ZORa jeste prava papazjanija (u prevodu koji se ne gubi to je popova čorba). Dakle, papaz-janija a ne klin-čorba! Za papaz-janiju bitna je određena količina mesa zatrpana svim i svačim, pri čemu nema recepta za sastav povrća. Što različitije to bolje. I svako povrće može da umišlja da upravo ono daje ukus janiji. Dakle, meso + čorba od svačega! Ili, totalna zbrka, sve i svašta! Klin-čorba je pak čorba ni od čega. Ipak nešto, a od ničega! (malo masti, malo brašna i dosta vode!).

Kombinacija papaz-janije i klin-čorbe je slika i prilika našeg Zakona o radu koji će ovih dana protrčati kroz Skupštinu tzv. naroda. I da se zna: popovima kapitala – meso, robovima kapitala (tj. radnicima) – klin!

Nije naročito pametno da ozbiljno govorimo o tzv. predlogu Zakona o radu, međutim radnici i radničke organizacije treba svu svoju pamet da upotrebe u govoru o Zakonu o radu. Pa, čak i ako to moćnicima zvuči suludo! Ono što se mora, mora se i kad je to samo „pričanje uz vetar“. Naš govor o ZORu je govor sa nama samima. Pričamo sebi u uvo. Oni koji priču treba da čuju, ne čuju ili se prave da nas ne čuju. (Sindikalnim liderima preporučujem čitanje bajke „U cara Trojana kozje uši“.)

Pretvorba radnika u nadničare. U bilo kojoj od brojnih verzija, Zakon o radu je protiv radnika, posebno je loš za ranjive društvene grupe. Taj Zakon je protiv porodice, protiv civilnog društva, protiv građana. Po mnogo čemu on ima anticivilizacijski karakter. Po tome je on i protiv kapitalista i to ne samo onda kada su u ulozi poslodavaca, već i onda kada se javljaju kao graditelji moderne civilnosti i civilizacije. Zasnovan na idejama fleksibilizacije rada i prekarizacije radnika taj Zakon ima katastrofalne posledice. Drukčije stoje stvari u onim zemljama koje su u stanju da prekarizaciju nastalu u procesu rada nadomeste odgovarajućim konceptima socijalne sigurnosti. Srbija to svakako nije.

Socijalni darvinizam. Radnik u Srbiji je relativno brzo prešao put od utopije samoupravljanja do negativne utopije koju nameće novi zakon o radu, odnosno fleksibilizacija rada i prekarizacija radnika. Tržište radnika se podvrgava ekstremnim principima konkurentnosti koji se graniče sa (socijalnim) darvinizmom, bilo da se u njemu vidi odabir najboljih, bilo da se on tumači preko mutacije i rekombinacije gena. Pa ko preživi. Kapitalisti glasaju za najkvalifikovanije, najizdržljivije i najposlušnije. A ostali?

Autor je sociolog, saradnik Centra za razvoj sindikalizma

www.sindikalizam.org

Ima još jedan razlog zbog kojeg nije naročito pametno ozbiljno govoriti o zakonu o radu. To su brojne budalaština sa kojima se zakon propagira i brani. Izdvajam četiri poznata „bisera“:

* novi zakon će otvoriti prostor za veće zapošljavanje, a istina je da će olakšati otpuštanje;

* novi zakon će doprineti smanjenju sive ekonomije, a istina je da će doprineti njenom širenju;

* novi zakon će privući strane investitore, biće to tačno ako među njima ima onih sa količnikom inteligencije ispod 90;

* novi zakon donosimo „jer to od nas traži Evropa“ – možemo da poverujemo jedino onda kada nam se kaže ko, gde, kada i šta je tražio!

UKRATKO - sloga

sloga
Udruženi sindikati Srbije „SLOGA“ su osnovani početkom 2008 godine od grupe sindikalnih aktivista nezadovoljnih radom postojećih sindikata.

OSTAVITE KOMENTAR

Vaša e-adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

*

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja: Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove Udruženih sindikata Srbije Sloga.
Scroll To Top