Удружени синдикати Србије „Слога“ досадашње преговарање о будућој минималној цени рада у оквиру Социјално-економског савета (СЕС) оцењују трагикомичном представом за широке народне масе где на крају губимо сви, без обзира на позиције и улоге.
Учесници СЕС-а, плаћени за своје функције из државне касе, посебно из редова такозваних репрезентативних синдиката данима на националним фреквенцијама износе своје бесмислене ставове о којима они не одлучују, јер о свему одлучује све ауторитарнија власт предвођена Алаксандром Вучићем која је зарад владавине и личних привилегија жртвовала комплетну економију Србије а тиме и минималну цену рада.
Александар Вучић је неком врстом гамбита, као добар познавалац политичке игре коју вешто игра већ 30 година, жртвовао комплетни средњи слој грађана Србије да би се поставио на место одакле вешто и демагошки некажњено влада популизмом. Некада је обећавао границе и територије, данас бољи живот који је ту, али га ми са најмањим примањима не видимо, јер смо како често воли да каже „пуни мржње и злобе“ због његовог економског успеха.
А колики је тај економски успех и чиме се он мери довољно је видети да је већина грађана Србије у распону од минималне зараде до минорне пензије, уз константно повећање егзистенцијалне несигурности и страха од губитка посла, што производи све масовнији одлазак младих из Србије и повећање броја људи који зависе од социјале.
Минимална цена рада у Србији је тренутно нешто више од 32.000 динара, а предлог Владе Србије је да у наредној години буде повећана на око 35.000 динара, што је у односу на количину новца и куповну моћ недовољно за живот.
Информативна служба