Home » OBAVEŠTENjA » Smrdi žestoko, al’ nije hemija!
Smrdi žestoko, al’ nije hemija!

Smrdi žestoko, al’ nije hemija!

Beograd 20. avgust 2015. – Da je u ojađenoj, opljačkanoj i srozanoj radničkoj Srbiji sve moguće, pa čak i to da sindikat u ime radnika potpiše loš kolektivni ugovor po zaposlene zbog “koričenja ugovora”, mogli smo se uveriti upravo nakon što je potpisan prvi granski kolektivni ugovor u realnom sektoru, u oblasti hemije i nemetala.

Ni mastilo se na ugovoru još uvek nije dobro osušilo, a već je zasmrdeo!

2

Smrdi žestoko!

Kolektivni ugovor su u ponedeljak 17. avgusta u ime radnika hemije potpisali predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije Ljubiša Nestorović i potpredsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Miloš Nenezić, ali ne i predstavnik UGS Nezavisnost koji se nije pojavio na potpisivanju.

Ugovorom su, kako su ustvrdili samostalci, a prenela u velikom broju sredstva javnog opštenja – predviđena poboljšanja u odnosu na postojeći Zakon o radu, pre svega u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ali i nekih pitanja koja se odnose na rad i zapošljavanje.

Međutim, kako predstavnici UGS tvrde u svom saopštenju od 18. avgusta ,” istina je malo drugačija”.

Oni (UGS), u pisanom saopštenju dostavljenom najširoj javnosti tvrde da su tokom pregovora dovedeni pred svršeno stanje, da nisu uvaženi njihovi “ozbiljni predlozi”, zbog čega je kolektivni ugovor loš po radnike.

U dosta dobrom objašnjenju i obrazloženju razloga zbog čega je kolektivni ugovor loš i nepovoljan po zaposlene, za predhodnu razliku od hvalospeva koje smo mogli čuli od samostalaca, UGS navodi i to da su “oni ipak hteli da ga potpišu, uz uslov da se isprave neke odredbe koje nikako ne mogu da prođu”.

Međutim, kako su naveli, prema obrazloženju dobijenom od svojih kolega iz Saveza samostalnog sindikata – to je bilo nemoguće, jer je, citiramo njihov citat: “Kolektivni ugovor dat na koričenje i dogovoreno je njegovo potpisivanje.”

“Očigledno je da je iz nekih razloga (verovatno zbog ”prestiža” u sopstvenoj organizaciji) kolegama iz Samostalnog sindikata hemije i nemetala bilo važno da potpišu bilo kakav kolektivni ugovor”, navodi UGS u saopštenju koje su podpisali predsednik UGS- a Branislav Čanak i Milorad Panović, predsednik Granskog sindikata IER Nezavisost.

Zbog ogromne važnosti i značaja kolektivnog ugovora, kojim je 18.500 zaposlenih u hemiji i nemetalu možda oštećeno i dovedeno u zabludu, prenosimo u nastavku saopštenje UGS “Nezavisnost” u celini.

Na vama je, dragi prijatelji, da procenite i ocenite – šta to u poslednje vreme u Srbiji smrdi žestoko, al’ nije hemija!

 

Informativna služba

Koliko košta koričenje?

Mi smo, takođe, proverili koliko košta koričenje tvrdim povezom sa natpisom i grbom i utvrdili da sve bolje opremljene kopirnice u Beogradu to rade u toku dana. Šta više, ukoliko vam je  hitno potreban tvrdi povez, moguće je i u roku od samo sat vremena. I to za samo 700.00 dinara po komadu za četiri primerka. Dakle, ne ostaje nam nego da se svi zapitamo – da li je moguće da je zbog “koričenja” u iznosu od nekoliko hiljada dinara, 18.500 radnika u sektoru nemetala i hemije uskraćeno za dobar kolektivnni ugovor? Biće tu ipak da je nešto drugo!

 

SAOPŠTENjE UGS POVODOM POTPISIVANjA

GRANSKOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA HEMIJU

Izvor: Sajt UGS Nezavisnost, 18. avgust 2015.-

Juče su ovlašćeni predstavnici Samostalnog sindikata hemije i nemetala i Unije poslodavaca Srbije, uz prisustvo pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, potpisali Granski kolektivni ugovor za hemiju. Ovo bi, u normalnim uslovima, bila dobra vest, koju bi UGS NEZAVISNOST rado objavili “na sva zvona“.

Na potpisivanju, predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala je izjavio kako je ovaj Ugovor, u odnosu na Zakon o radu, donio kvalitetno poboljšanje kada je u pitanju rad, zapošljavanje, bezbednost i zdravlje na radu, kao i utvrđivanje zarada. Nije, naravno, zaboravio da kaže i to da (citiramo) “Iako su učestvovali u pregovorima, predstavnici UGS se nisu pojavili na potpisivanju“.

Obaveštavamo svoje članove, članove Samostalnog sindikata kao i najširu javnost, da je istina malo drugačija.

Počnimo od učešća UGS NEZAVISNOST u pregovorima. Istina je da su predstavnici UGS NEZAVISNOST učestvovali u izradi inicijalnog teksta kolektivnog ugovora  za pregovore i formiranju zajedničkog pregovaračkog tima sindikata, kao i na prvom sastanku pregovaračkih timova na kome su dogovorena načelna pravila pregovora i usaglašeno samo nekoliko prvih uopštenih članova Granskog kolektivnog ugovora. Nakon toga, “pregovori“ su, mimo predstavnika UGS NEZAVISNOST, svedeni na pregovore, bolje rečeno dogovore između predstavnika Samostalnog sindikata hemije i nemetala i Unije poslodavaca Srbije. Predstavnici Granskog sindikata IER NEZAVISNOST, odnosno članovi zajedničkog pregovaračkog tima iz UGS NEZAVISNOST, nisu imali informacije o toku pregovora kao  ni o “usaglašenim“ rešenjima sve do objavljivanja konačne verzije “usaglašenog“ teksta i već poznatog datuma potpisivanja Granskog kolektivnog ugovora.

Dobru volju GS IER i UGS NEZAVISNOST da, iako zaobiđeni u pregovorima, ipak potpišu ovaj kolektivni ugovor, uz uslov da se isprave neke odredbe koje nikako ne mogu da prođu, kolege iz Saveza samostalnog sindikata su odbile uz obrazloženje, da sada nema izmena jer je (citat)  “.. Kolektivni ugovor dat na koričenje i dogovoreno potpisivanje.“ Toliko o stvarnom učešću UGS NEZAVISNOST u pregovorima. Očigledno je da je, iz nekih razloga (verovatno zbog “prestiža“ u sopstvenoj organizaciji) kolegama iz Samostalnog sindikata hemije i nemetala bilo važno da potpišu bilo kakav kolektivni ugovor. Samo da bude prvi, pa makar korice bile važnije od njegovog sadržaja.

Zbog čega UGS, odnosno GS IER NEZAVISNOST nisu mogli staviti svoj potpis na ovakav kolektivni ugovor?

To su, pre svega, veoma bitni načelni razlozi:

 da, objektivno,  UGS NEZAVISNOST nisu učestvovali u pregovorima;

 da je imenovani ugovor terminološki nedosledan – termin “kolektivni ugovor“ se upotrebljava kao da on nije opšti akt, pa se stalno koristi fraza: “kolektivni ugovor, odnosno opšti akt“, što je suprotno stavu sindikata da je kolektivni ugovor osnovni opšti akt kod svakog poslodavca gde postoje sindikati i mogućnosti za njegovo zaključivanje, dok je pravilnik o radu samo privremeno, prelazno rešenje, dok se kolektivni ugovor ne zaključi.

 da je, potpisivanjem prvog kolektivnog ugovora sa smanjenjem ranije ugovorenih prava, objektivno otežana mogućnost pregovaračkim timovima sindikata za granske kolektivne ugovore u drugim delatnostima (metalski sektor; poljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo; građevina i industrija građevinskog materijala…), da ugovore viši nivo prava;

 da će, u praksi, neki poslodavci kod kojih je zaključen kolektivni ugovor sa višim nivoom prava, najverovatnije insistirati na smanjenju tih prava do nivoa ugovorenog Granskim kolektivnim ugovorom, i konačno

 da je zahtev, odnosno pretpostavka da će Vlada doneti odluku o proširenom dejstvu, potpuno nerealana i neusklađena za Zakonom o radu.

Konkretne primedbe, zbog kojih UGS NEZAVISNOST nisu pristupili potpisivanju, a koje skoro u potpunosti opovrgavaju navedenu konstataciju kako je ovaj ugovor, u odnosu na Zakon o radu, donio kvalitetno poboljšanje, su sledeće:

 definisanje zarada bez utvrđivanja raspona koeficijenata po grupama poslova otvara mogućnost zloupotrebe i nepoštovanja osnovnih kriterijuma za utvrđivanje koeficijenta, kao elementa zarade – stručnost, odnosno stepen kvalifikacije; složenost posla; odgovornost; radno iskustvo.

 drastično smanjeno pravo zaposlenog na zaradu za vreme dok ne radi zbog opasnosti po zdravlje ili život – sa prosečne zarade na 65% proseka;

 suprotno članu 53. Zakona o BZR, osiguranje zaposlenog za slučaj povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, umesto kao obaveza poslodavca, ugovorena samo kao  mogućnost;

 nejasna i kontradiktorna odredba o uvećanju zarade po osnovu minulog rada (0,5% za sve godine staža, a kod poslednjeg poslodavca 0,4%);

 ugovorena obaveza izvršavanja nekih poslova za vreme štrajka i tamo gde nije obavezno ugovaranje minimuma procesa rada…

Ovo su samo najvažniji od razloga koji nam nisu dozvolili da stanemo iza ovakvog ugovora. Nadamo se da će i nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pomno razmotriti tekst ugovora i, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, insistirati na njegovom terminološkom i sadržajnom usklađivanju sa pozitivnim zakonskim propisima.

Vreme i praksa će pokazati ko je bio u pravu.

 

UGS NEZAVISNOST

Branislav Čanak, predsednik

GS IER NEZAVISNOST

Milorad Panović, predsednik

UKRATKO - sloga

sloga
Udruženi sindikati Srbije „SLOGA“ su osnovani početkom 2008 godine od grupe sindikalnih aktivista nezadovoljnih radom postojećih sindikata.

OSTAVITE KOMENTAR

Vaša e-adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

*

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja: Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove Udruženih sindikata Srbije Sloga.
Scroll To Top