Sloga: Zašto uvozimo hleb i gde je domaće žito?

Udruženi sindikati Srbije “Sloga” kao i većina građana Srbije informaciju o uvozu hleba i pekarskih proizvoda primila je sa izuzetno velikom zabrinutošću jer je “hleb” svuda u svetu oduvek strateški proizvod od nacionalnog interesa za državu.

Kad se sve to uzme u obzir, prosto se nameće pitanje Direkciji za robne rezerve i Ministarstvu poljoprivrede šta je sa kvalitetnom domaćom pšenicom i da li je država uopšte ima u robnim rezervama i koliko?

Ako je nema, gde je i kome je izvozimo i po kojoj ceni?

Pisanje „Politike“ da su vekne hleba najviše stizale iz susednih zemalja, prosto sugeriše o tome da je vlast u korupcionaškoj saradnji sa uvozničkim i izvozničkim lobijem koji je Srbiju pretvorio isključivo u potrošačko tržište, pritom uništio srpsku pekarsku industriju, male pekare, a samim tim i radna mesta u toj grani privrede.

O samom kvalitetu uvozne pšenice i uticaju aditiva na zdravlje potrošače da i ne govorimo, jer niko nikada nije uzimao ozbiljno kontrolu hrane koja se uvozi, čega smo svi svedoci po aferama koje izbijaju s vremena na vreme u javnosti.

Očigledno je ovo  tema koja traži duboku analizu zbog čega se ovo događa, a samim tim i veoma ozbiljne odgovore, jer je Srbija proizvođač pšenice na preko 500 000 hektara zemlje i sa tom količinom ona nikada ne bi morala da uveze ni jedan gram nekog pekarskog proizvoda, već naprotiv da ima suficit od izvoza.

Informativna služba

 

 

…