Home » SLOGA VESTI » Sezonski radnici služe samo za statistiku
Sezonski radnici služe samo za statistiku

Sezonski radnici služe samo za statistiku

Autor: Radnik.rs , 15. jun 2015.- 


 Radnici na sezonskim poslovima u Srbiji nemaju nikakvu zaštitu niti prava, a ovakav rad često podseća na ropski

Procenjuje se da u Srbiji radi oko 100.000 radnika na sezonskim poslovima. Ovaj broj je nemoguće proveriti zato što mahom rade na crno dobijajući posao po principu „ja tebe znam, ti mene”. U takvim uslovima njihova osnovna prava – od prava na minimalnu zaradu preko odgovarajućeg radnog vremena do zaštite na radu – uglavnom se grubo krše.

Prethodnih nedelja javnost u Srbiji je saznala “iz prve ruke” kako izgleda radni dan jednog sezonskog radnika. Milica Lupšor iz Zrenjanina, koja već nekoliko godina radi sezonske poslove, podelila je svoje iskustvo i ispričala da sezonci često rade po 10-11 sati za 1.000 dinara, plaćajući sami prevoz do “radnog mesta” a da im poslodavci čak ni vodu ne obezbeđuju. Kako je objasnila, dešava se i da gazde zaposle muškarce čiji je jedini zadatak da teraju sezonce da još više rade.

– Jedan poslodavac je zaposlio momke da viču, urlaju na žene koje skupljaju šargarepe u njivi, ako pokušaju da se usprave, jer one rade u klečećem položaju. Ako bilo koja od njih za tih osam, devet, deset sati pokuša da se uspravi, on priđe, kaže joj gomilu ružnih reči, i preti oduzimanjem dnevnice, i kaže joj ako se još jednom uspravi, da sutra neće doći, ispričala je Lupšor za Radne žene.

Priča Milice Lupšor prošla je nezapaženo u javnosti, a Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja oglasilo se tek nakon što je sindikat Sloga prosledio saopštenje medijima u kojem navodi da novi Zakon o radu pretvara sezonske radnike u “radnu snagu o kojoj niko ne brine”. Ministarstvo je takođe “reagovalo” saopštenjem ističući da Zakon o radu, preko ugovora o radu na određeno i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, štiti prava sezonskih radnika.

Željko Veselinović, predsednik Sloge, ovaj odgovor Ministarstva rada vidi kao „pranje od odgovornosti”

– Voleo bih da mi pokažu jedan jedini primer ugovora o privremenim i povremenim poslovima koji je sklopljen sa nekim sezonskim radnikom, kaže Veselinović. On dalje objašnjava da sezonci rade na crno, u uslovima koje niko ne kontroliše, bez ikakve zaštite. Pored niskih i neredovnih zarada, sezonci nailaze na gazde koji ne dozvoljavaju pauze i ne obezbeđuju ni minimum zaštitne opreme, što je posebno opasno za građevince.

– Država i političari zloupotrebljavaju ove radnike. Kada je potrebno da se pokaže da je nezaposlenost opala, država ih ubaci u statistiku i izađe sa podacima o smanjenju nezaposlenosti. Ono što je potrebno jeste doneti poseban zakon po uzoru na Hrvatsku, koji bi jasno definisao prava sezonaca i koji bi im omogućio da pored zarade imaju i osnovnu zdravstvenu zaštitu, objašnjava Veselinović.

Da sezonski radnici nemaju nikakva prava slaže se i sociolog Srećko Mihailović, pogotovo u uslovima u kojima sudbina ovih radnika zavisi od dogovora između “predradnika”, osobe koja organizuje sezonce, i poslodavca koji ih unajmljuje.

– Sezonski radnici se ne organizuju sami, već ih organizuje neko drugi. Oni tako postaju radna snaga na lizing, odnosno radnici za iznajmljivanje, objašnjava Mihailović. Međutim, po njegovom mišljenju osnovno pitanje koje treba postaviti jeste zašto sindikati nisu prisutni među sezoncima.

– Okriviti same radnike za položaj u kome su je besmisleno. Jasno je da ti ljudi moraju “dobrovoljno” da rade za bilo koje pare pod bilo kakvim uslovima, ističe Mihailović.

Povrede među sezoncima su česte, od lakših do težih i sa smrtnim ishodom. Pošto sezonci nemaju nikakav ugovor sklopljen sa poslodavcem, ni radnici ni porodice ne mogu da naplate nikakvu odštetu već moraju da lažu o okolnostima koje su dovele do povrede. „Bilo je slučajeva da je žena izujedana od stršljena, više nedelja provela u Urgentnom centru, svaki dan na infuziji, zato što je alergična na to, a morala je da slaže, nije smela da kaže da joj se to desilo na njivi, već je rekla da joj se to desilo u dvorištu”, ispričala je Milica Lupšor.

Iskustvo suseda

U Hrvatskoj sezonski radnici u poljoprivredi sklapaju sa poslodavcima tipski ugovor o sezonskom radu za obavljanje privremenih, odnosno povremenih sezonskih poslova. Uslov za sklapanje ugovora jeste predaja i prihvatanje vrednosnog kupona koji kupuje poslodavac i na osnovu koga plaća doprinos za penzijsko i zdravstveno osiguranje za radnika. Cena ovog kupona nije velika, a istovremeno obezbeđuje osnovnu zaštitu radnicima.

UKRATKO - sloga

sloga
Udruženi sindikati Srbije „SLOGA“ su osnovani početkom 2008 godine od grupe sindikalnih aktivista nezadovoljnih radom postojećih sindikata.

OSTAVITE KOMENTAR

Vaša e-adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

*

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja: Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove Udruženih sindikata Srbije Sloga.
Scroll To Top