Home » PRENOSIMO » Raslojavanje najavljuje bunt
Raslojavanje najavljuje bunt

Raslojavanje najavljuje bunt

Dragan Vukotić – Politika

Imetak bogataša nemoguće tačno proceniti zbog netransparentnosti i skrivenih računa u inostranstvu

Prosečna srpska plata od nešto više od 44.000 dinara mnogima zvuči kao dobra, ali neslana šala. Prostim empirijskim metodom „osvrni se oko sebe” većina građana Srbije će za one koji imaju pomenuti „prosek” reći da su srećnici, budući da more ljudi radi za uvredljivo niske zarade. Pa ko onda „navlači” prosek od gotovo 400 evra kad, maltene svakodnevno, novine pune priče o radnicima koji danonoćno rintaju za sume koje su ispod svakog praga ljudskog dostojanstva? Statistička pravila su neumoljiva – zbir svih prijavljenih plata podeljeno s brojem zaposlenih i eto proseka. Nedavno je u medijima osvanula priča o devojci iz unutrašnjosti, inače detetu zaposlenih visokoobrazovanih roditelja, koja po drugi put pokušava da upiše fakultet u Beogradu gde će ostati samo ako na prijemnom osvoji dovoljno bodova za studiranje na budžetu. Godina dana samofinansirajućih studija u prestonici košta oko 1.000 evra, plus uvećani troškovi života jer nema pravo na studentski dom. Previše za kućni budžet koji prema sopstvenom priznanju ne prevazilazi ukupno 500 evra, a tu je i mlađa sestra…

Ko, dakle, podiže prosek srpske plate na u odnosu na svet mizernih a u odnosu na unutrašnjost više nego solidnih 400 evra? Tektonski pokreti koji su doveli do rasedanja društva na kolena su bacili nekada koliko-toliko stabilnu srednju klasu i doveli do sve većeg povlačenja društva prema polovima. Nastala je jedna nova kasta superbogatih i nedodirljivih i daleko brojnija grupa onih koji su odavno zaboravili na bilo kakav oblik luksuza i rade (ako rade) samo za puko preživljavanje. Ugledni ekonomista Branko Milanović, čije je jedno od glavnih polja interesovanja upravo socijalno raslojavanje, ukazuje na jedan zanimljiv društveni fenomen.

„Interesantno je videti koliko je zaista učešće bogatstva imućnih građana u društvenom proizvodu. Do tog broja se dolazi tako što se saberu bogatstva milionera i taj iznos podeli s društvenim proizvodom”, kaže Milanović.

Na toj tački dolazi do dileme koja na neki način rečitije od bilo koje statistike govori o stanju srpskog društva. Naime, maltene je nemoguće tačno utvrditi koliko su „teški” naši milioneri. U istraživanju o srpskim bogatašima regionalno izdanje magazina „Forbs” napominje da se ne može pouzdano znati ko je najbogatiji u Srbiji jer „većina biznismena ima skrivene račune u inostranstvu”.

Po medijima su se međutim provlačile svakakve nezvanične procene, a jedna od najsmelijih lansirana pre tri godine je iznela podatak da bogatstvo naših tajkuna zajedno iznosi 31,5 milijardu evra što je bezmalo trećina tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije. Navedeno je da je ubedljivo najbogatiji srpski tajkun Milan Janković, alijas Filip Cepter, s procenjenom vrednošću imovine od četiri milijarde evra.

Nekadašnji, kratkotrajni, potpredsednik srpske vlade, a kasnije „biznismen u naglom usponu” – Miroslav Mišković – raspolaže imovinom koja se procenjuje na oko dve milijarde evra, dok se za još jednog, sada odbeglog, srpskog tajkuna – Bogoljuba Karića – tvrdi da je „težak” oko milijardu evra.

Koliko su ovi podaci utemeljeni u realnosti, a koliko su deo čaršijskog naklapanja raje koja tako kanališe gnev protiv „uspešnih poslovnih ljudi” teško je odrediti baš zbog manjka transparentnosti podataka. Pojedini ekonomisti ipak ocenjuju da su realnije procene da učešće bogatstva u društvenom proizvodu Srbije iznosi oko deset odsto što je svrstava u red zemalja poput Irske, Kolumbije ili Indije.

Bilo kako bilo, utisak je da građani s gnevom posmatraju šačicu bogatih koji su do imetka stigli najblaže rečeno loveći u mutnom. Puls nacije najbolje pokazuje drastičan rast popularnosti Aleksandra Vučića koju je stekao ne ekonomskim reformama nego najavom borbe protiv korupcije i udarom na tajkune.

Sa armijom nezaposlenih, kojoj se po nekim procenama svakodnevno pridružuje oko 500 ljudi koji ostaju bez posla, sve dublje i intenzivnije socijalno raslojavanje preti da postane okidač za širi socijalni bunt.

Dragan Vukotić 

———————————————————–

Više od 4.000 dinarskih milionera

U Srbiji je nešto više od 4.000 građana prijavilo imovinu veću od 35.000.000 dinara odnosno oko 350.000 evra, pokazuju podaci Poreske uprave. Fizičko lice koje je u obavezi da podnese prijavu raspolaže imovinom u zemlji i inostranstvu čija je ukupna vrednost veća od 35.000.000 dinara. Prihodi koji podležu oporezivanju su zarade, zatim oni stečeni od poljoprivredne delatnosti, šumarstva, samostalne delatnosti, od autorskih prava i industrijske svojine. Računaju se, naravno, i nepokretnosti: stanovi, kuće, vikendice, lokali, poslovni prostor, garaže, a na listi su i štedni ulozi i gotov novac.

UKRATKO - sloga

sloga
Udruženi sindikati Srbije „SLOGA“ su osnovani početkom 2008 godine od grupe sindikalnih aktivista nezadovoljnih radom postojećih sindikata.

OSTAVITE KOMENTAR

Vaša e-adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

*

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja: Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove Udruženih sindikata Srbije Sloga.
Scroll To Top