Home » OBAVEŠTENjA » NACRT ZAKONA O ŠTRAJKU
NACRT ZAKONA O ŠTRAJKU

NACRT ZAKONA O ŠTRAJKU

Nacrt zakona sačinila je Radna grupa koju su činili  predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Inspektorata za rad, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije, a po pozivu profesori i sudije radnog prava. 

NACRT

ZAKON

O ŠTRAJKU

 

I. OSNOVNE ODREDBE

 

1. Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se pravo zaposlenih na štrajk, uslovi i način organizovanja štrajka, prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca za vreme štrajka.

 

 

2. Osnovni pojmovi

Član 2.

Štrajk, u smislu ovog zakona, jeste prekid rada zaposlenih radi ostvarivanja i zaštite  njihovih ekonomskih i socijalnih interesa i prava iz radnog odnosa i po osnovu rada.

 

3. Osnovna načela

 

3.1. Načelo dobrovoljnosti

Član 3.

            Zaposleni slobodno odlučuju o učešću u štrajku.

Zaposleni ne sme biti sprečen, niti izložen pretnji ili prinudi da učestvuje u štrajku.

3.2. Načelo mirnog rešavanja spora i saradnje  u obezbeđivanju minimuma procesa rada

Član 4.

            Strane u sporu su dužne da od dana najave štrajka i za vreme štrajka pokušaju međusobno sporazumno da reše nastali spor, kao i da sarađuju radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, u skladu sa zakonom.

3.3. Načelo zaštite  imovine

 

Član 5.

            Štrajk se organizuje na način kojim se ne nanosi šteta imovini.

3.4. Načelo zaštite zdravlja i bezbednosti stanovništva

Član 6.

            Štrajk se organizuje na način kojim se ne ugrožava  bezbednost i zdravlje stanovništva.

 

II. VRSTE ŠTRAJKA

Član 7.

     Vrste štrajka, u smislu ovog zakona, su:

1)      generalni štrajk koji se organizuje za teritoriju Republike Srbije;

2)      granski štrajk koji se organizuje u određenoj grani, grupi ili delatnosti na teritoriji Republike Srbije;

3)      štrajk za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave;

4)      štrajk kod poslodavca.

Štrajk upozorenja može se organizovati na svim nivoima predviđenim stavom 1. ovog člana u trajanju od najduže jedan sat.

 

Štrajk solidarnosti (podrške) je štrajk koji se organizuje radi podrške zaposlenima ili sindikatima koji su već u štrajku kod istog poslodavca, u istoj  grani, grupi ili delatnosti ili na teritoriji iste jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i u slučaju izražavanja međunarodne solidarnosti, u trajanju od najduže jedan dan.

 

III. ORGANIZOVANjE ŠTRAJKA

 

 1.  Odluka o stupanju u štrajk

Član 8.

Odluku o stupanju u štrajk donosi nadležni organ sindikata, u skladu sa opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih kod poslodavca, odnosno organizacionog dela poslodavca.

 

Član 9.

Odluka o stupanju  u štrajk sadrži: vrstu štrajka, zahteve učesnika u štrajku, vreme početka štrajka, mesto i način sprovođenja štrajka i sastav štrajkačkog odbora.

 

2. Najava štrajka

Član 10.

Odluku o stupanju u štrajk kod poslodavca, odnosno u granski štrajk, štrajkački odbor dostavlja poslodavcu, odnosno udruženju poslodavaca, najkasnije pet dana pre dana određenog za početak štrajka.

Odluku o stupanju u štrajk u delatnostima u kojima je pravo na štrajk ograničeno obavezom obezbeđivanja minimuma procesa rada, štrajkački odbor dostavlja poslodavcu, odnosno udruženju poslodavaca i osnivaču, najkasnije 10 dana pre dana određenog za početak štrajka.

Odluku o stupanju u štrajk upozorenja, štrajkački odbor dostavlja poslodavcu, odnosno udruženju poslodavaca ili osnivaču, najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak štrajka.

Odluku o stupanju u štrajk solidarnosti (podrške) štrajkački odbor dostavlja poslodavcu kod koga se štrajk solidarnosti organizuje, odnosno udruženju poslodavaca i osnivaču, najranije po isteku roka od dva dana od stupanja u štrajk za koji se daje podrška.

Odluka o stupanju u generalni štrajk dostavlja se udruženju poslodavaca, odnosno Vladi najkasnije 15 dana pre dana određenog za početak štrajka.

 

3. Mesto i način sprovođenja štrajka

Član 11.

Štrajk se organizuje na radnom mestu, mirnim okupljanjem zaposlenih u prostorijama poslodavca, u krugu poslovnog prostora poslodavca i na drugi način, u skladu sa zakonom.

             4. Mirno rešavanje spora

 

Član 12.

Štrajkački odbor i poslodavac dužni su da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pokušaju da sporazumno reše nastali spor ili da pokrenu postupak za mirno rešavanje spora, u skladu sa zakonom.

Poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca ili osnivač, dužni su da u roku od 48 časova od najave štrajka pozovu štrajkački odbor pisanim putem radi pokušaja sporazumnog rešavanja spora u dobroj veri i pokretanja postupka mirnog rešavanja spora.

Štrajkački odbor i poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca ili osnivač mogu, u cilju efikasnijeg rešavanja spora, imenovati pregovaračko telo.

 

  1. IV.                   OGRANIČENjE PRAVA NA ŠTRAJK

 

  1. Zabrana štrajka

 

Član 13.

Štrajk nije dozvoljen profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, državnim službenicima na položaju, u zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, u kontroli letenja i kada je to utvrđeno zakonom.

 

  1. Minimum procesa rada

 

Član 14.

U delatnostima od opšteg interesa, odnosno u drugim delatnostima u kojima prekid rada ili obim i trajanje prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovništva ili dela stanovništva, pravo na štrajk može biti ograničeno zakonom.

U delatnostima iz stava 1. ovog člana, štrajk može da se organizuje ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti ili zdravlja stanovništva ili dela stanovništva.

 

 

 

Član 15.

U delatnostima hemijske industrije, industrije čelika, crne i obojene metalurgije i u delatnostima u kojima se opasne materije proizvode, koriste, skladište ili se njima rukuje, a u kojima prekid rada ili obim i trajanje prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovništva ili dela stanovništva ili da prouzrokuje nenadoknadivu štetu usled koje bi se ugrozilo obavljanje delatnosti u toku ili nakon prestanka štrajka, štrajk može da se organizuje ako se obezbedi minimum procesa u skladu sa ovim zakonom.

 

 

  1. Način utvrđivanja minimuma procesa rada

 

Član 16.

Minimum procesa rada, odnosno vrsta i obim obavljanja poslova u delatnostima iz čl. 14. i 15. ovog zakona, utvrđuje se kolektivnim ugovorom, pri čemu se polazi od prirode i vrste delatnosti, stepena ugroženosti života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva i drugih okolnosti značajnih za ostvarivanje potreba stanovništva.

Ako minimum procesa rada nije utvrđen na način iz stava 1. ovog člana, u slučaju stupanja u štrajk poslodavac i štrajkački odbor su dužni da u roku od dva dana od dana najave štrajka pokušaju da postignu sporazum o minimumu procesa rada.

Na dejstvo sporazuma iz stava 2. ovog člana primenjuju se odredbe zakona o dejstvu kolektivnog ugovora.

 

Član 17.

Ako se minimum procesa rada ne utvrdi na način iz člana 16. ovog zakona, utvrđuje se odlukom arbitraže u skladu sa ovim zakonom.

Arbitražu iz stava 1. ovog člana obrazuje Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova (u daljem tekstu: Agencija) na zahtev štrajkačkog odbora i poslodavca, koji uz zahtev Agenciji dostavljaju imena arbitara i odluku o stupanju u štrajk.

 

Član 18.

Arbitraža se sastoji od tri arbitra od kojih po jednog određuje štrajkački odbor i poslodavac, a trećeg određuje Agencija.

Arbitri se određuju iz imenika koji vodi Agencija ili iz reda stručnjaka na predlog odgovarajućih stručnih udruženja i institucija.

Ako štrajkački odbor i/ili poslodavac ne odrede arbitre u zahtevu za obrazovanje arbitraže, direktor Agencije po službenoj dužnosti određuje arbitre narednog dana od dana prijema zahteva.

Arbitraža je dužna da donese odluku o minimumu procesa rada u roku od pet dana od dana određivanja arbitara u skladu sa zakonom.

Odluka arbitraže je obavezujuća.

Način rada i odlučivanja arbitraže, način izbora i uslovi za upis u imenika arbitara, kao i naknade za rad arbitara bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove rada.

 

  1. Način obezbeđivanja minimuma procesa rada

Član 19.

Poslodavac određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, po pribavljenom mišljenju štrajkačkog odbora, najkasnije pet dana pre početka štrajka, odnosno do dana određenog za početak štrajka u slučaju određivanja minimuma procesa rada od strane arbitraže u skladu sa ovim zakonom.

Štrajkački odbor i poslodavac su dužni da za vreme štrajka sarađuju u cilju obezbeđenja minimuma procesa rada.

Poslodavac ne može da odredi članove štrajkačkog odbora da rade u smislu stava 1. ovog člana, bez saglasnosti štrajkačkog odbora.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, poslodavac može da odredi člana štrajkačkog odbora da radi za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, ako nema drugih zaposlenih koji bi obavljali te poslove.

 

 

Član 20.

            Ako se štrajk organizuje u delatnostima iz člana 13. ovog zakona, odnosno ako minimum procesa rada nije obezbeđen na način iz člana 19. ovog zakona, nadležni državni organ, odnosno ogran teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave za određenu oblast ili delatnost preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom.

 

 

  1. Obaveza  mirnog rešavanja spora

Član 21.

            Odluka o stupanju u štrajk u delatnostima iz čl. 14. i 15. ovog zakona dostavlja se Agenciji radi učešća u postupku mirnog rešavanja radnog spora u skladu sa zakonom, čime se smatra da je postupak mirnog rešavanja radnog spora pokrenut.

Ako se u roku od 10 dana od dana dostavljanja odluke ne postigne sporazum, zaposleni mogu da stupe u štrajk.

Stupanjem u štrajk nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana ne obustavlja se postupak mirnog rešavanja spora u skladu sa stavom 1. ovog člana.

V. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

 

1. Prava zaposlenih

Član 22.

            Organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku koji je u skladu sa zakonom, ne predstavlja povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline,  niti može da bude osnov za utvrđivanje materijalne ili druge odgovornosti.

Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu i naknadu troškova po osnovu rada, a pravo na obavezno socijalno osiguranje ostvaruje u skladu sa zakonom.

Sporazumom o prestanku štrajka, može se utvrditi isplata naknade zarade i troškova po osnovu rada zaposlenima za vreme štrajka.

 

2. Obaveze  štrajkačkog odbora i učesnika u štrajku

Član 23.

            Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni su da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost lica i zdravlje ljudi, onemogućava nanošenje štete na sredstvima rada, opremi i imovini i nastavak rada po okončanju štrajka.

Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku ne mogu da sprečavaju poslodavca da obavlja delatnost, niti da sprečavaju  zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade.

 

3. Posledice organizovanja i učestvovanja u štrajku

Član 24.

            Zaposlenom ne može prestati radni odnos zbog učešća u štrajku, osim:

1)      ako zaposleni koji je određen da radi zbog obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa članom 19. ovog zakona, odbije da radi;

2)      ako organizuje ili učestvuje u štrajku suprotno članu 23. ovog zakona;

3)      ako učestvuje u štrajku čija je nezakonitost utvrđena odlukom suda;

4)      ako organizuje i učestvuje u štrajku u delatnostima iz člana 13. ovog zakona.

Poslodavac ne može da  otkaže ugovor o radu u slučaju iz stava 1. tačka 3) ovog člana pre donošenja  pravnosnažne odluke suda.

 

 

VI. PRAVA I OBAVEZE  POSLODAVCA

 

1. Prava poslodavca

Član 25.

U slučaju nezakonitog organizovanja i učešća u štrajku poslodavac ima pravo na naknadu štete po opštim pravilima obligacionog prava.

 

 

2. Obaveze poslodavca

 

Član 26.

            U toku štrajka organizovanog pod uslovima utvrđenim ovim zakonom poslodavac ne može da zaposli, radno angažuje ili na drugi način zameni učesnike u štrajku, osim ako zaposleni koji je određen da radi za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa ovim zakonom odbije da radi ili ako je odlukom suda utvrđena nezakonitost štrajka.

Poslodavac ne sme da spreči zaposlene da organizuju i učestvuju u štrajku niti da upotrebljava mere prinude ili pretnje radi okončanja štrajka, kao ni da po osnovu neučestvovanja u štrajku predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku.

 

VII. PRESTANAK ŠTRAJKA

Član 27.

            Štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom štrajkačkog odbora.

Za svaki novi zahtev ili u slučaju neispunjenja sporazuma iz stava 1. ovog člana, organizator štrajka donosi novu odluku o stupanju u štrajk.

                                                                

VIII. NADZOR

Član 28.

            Nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija.

 

 

Član 29.

            U postupku  inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:

1) vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja relevantnih činjenica i okolnosti;

2) uzima izjave od poslodavca, odgovornog lica, štrajkačkog odbora, predstavnika sindikata, zaposlenih i drugih lica;

3) nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona.

Član 30.

            Poslodavac, odgovorno lice kod poslodavca, štrajkački odbor, predstavnik sindikata i zaposleni dužni su da inspektoru omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke i dokumentaciju potrebnu za vršenje inspekcijskog nadzora.

 

Član 31.

            O izvršenom inspekcijskom nadzoru i preduzetim radnjama, inspektor sastavlja zapisnik koji sadrži utvrđeno činjenično stanje i naložene radnje i mere tokom nadzora.

Zapisnik se dostavlja poslodavcu i štrajkačkom odboru, na dan vršenja inspekcijskog nadzora.

 

Član 32.

            Ako  inspektor utvrdi da je aktom ili radnjom poslodavca, štrajkačkog odbora, odnosno sindikata ili zaposlenog povređen zakon, ovlašćen je da:

1) ukaže i upozori na nezakonitost, odnosno nesaglasnost opštih i pojedinačnih akata sa ovim zakonom;

2) rešenjem naloži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti ili nedostataka i utvrdi rok za njihovo izvršenje;

Inspektor je dužan da naloži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti ili nedostataka usmenim rešenjem,  kad oceni da se na taj način otklanja neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi i imovinu veće vrednosti i kad je to u opštem interesu i da to konstatuje u zapisniku.

Ako inspektor donese usmeno rešenje u skladu sa stavom 2. ovog člana, dužan je da donese pisano rešenje narednog dana po izdavanju usmenog rešenja.

Rešenje inspektora se dostavlja poslodavcu, štrajkačkom odboru, sindikatu i zaposlenom.

 

Član 33.

Ako inspektor nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu  zbog organizovanja ili učešća u štrajku suprotno odredbama ovog zakona, očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja – do donošenja pravnosnažne odluke suda, osim u slučaju iz člana 24. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Zaposleni može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora.

Inspektor je dužan da donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.

 

Član 34.

            Protiv rešenja iz čl. 32. i 33. ovog zakona može da se podnese žalba ministru nadležnom za poslove rada u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Žalba iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Član 35.

            Poslodavac i štrajkački odbor dužni su da, najkasnije u roku od 48 časova od dana dostavljanja rešenja, odnosno isteka utvrđenog roka za izvršenje rešenja, obaveste inspektora o izvršenju rešenja.

 

Član 36.

            Inspektor podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, odnosno član štrajkačkog odbora ili zaposleni učesnik u štrajku, povredom zakona ili drugih propisa izvršio prekršaj.

 

 

IX. SUDSKA ODLUKA O NEZAKONITOSTI ŠTRAJKA

Član 37.

            O zakonitosti organizovanja i učešća u štrajku odlučuje nadležni sud u skladu sa zakonom.

Postupak za utvrđivanje nezakonitosti štrajka pred sudom je hitan.

Sud naročito vodi računa o hitnom odlučivanju o zakonitosti štrajka prilikom određivanja rokova i ročišta i odlučivanja po žalbi.

 

X. EVIDENCIJA O ŠTRAJKU

 

Član 38.

Agencija vodi evidenciju o: vrsti štrajka; broju organizovanih štrajkova; zahtevima učesnika u štrajku; vremenu trajanja štrajka; mestu održavanja i načinu prestanka štrajka.

Agencija vodi evidenciju iz stava 1. ovog člana na osnovu podataka pribavljenih u postupku mirnog rešavanja radnog spora u skladu sa članom  21. ovog zakona.

Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se kao javna baza podataka.

 

 

XI. KAZNENE ODREDBE

Član 39.

Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1)                  ako ne podnese Agenciji zahtev za obrazovanje arbitraže (član 17.);

2)                  ako odredi člana štrajkačkog odbora da radi suprotno članu 19. ovog zakona;

3)                  ako se ne odazove pozivu radi mirnog rešavanja spora (član 21.);

4)                  ako u toku štrajka organizovanog pod uslovima utvrđenim ovim zakonom zaposli, radno angažuje ili na drugi način zameni učesnike u štrajku, osim ako ovim zakonom nije drukčije predviđeno (član 26. stav 1);

5)                  ako sprečava zaposlene da učestvuju u štrajku ili upotrebi mere prinude ili pretnje radi okončanja štrajka ili ako predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku (član 26. stav 2);

6)                  ako ne omogući inspektoru rada da izvrši nadzor u skladu sa članom 30. ovog zakona;

7)                  ako ne postupi po rešenju inspektora iz člana 32. i 33. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

 

 

 

Član 40.

Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj član štrajkačkog odbora ili zaposleni učesnik u štrajku:

1)      ako ne podnese Agenciji zahtev za obrazovanje arbitraže (član 17.);

2)      ako se ne odazove pozivu radi mirnog rešavanja spora (član 21);

 

3)      ako sprečava poslodavca da obavlja delatnost ili zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade (član 23);

4)      ako ne omogući inspektoru rada da izvrši nadzor u skladu sa članom 30. ovog zakona;

5)      ako ne postupi po rešenju inspektora iz člana 32. i 33. ovog zakona.

 

 

 

  XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 41.

Minimum procesa rada u skladu sa članom 16. ovog zakona utvrđuje se u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Do utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa članom 16. ovog zakona, primenjuju se propisi koji su bili na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora u delatnostima iz čl. 14. i 15. ovog zakona dužni su da najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona započnu pregovore u dobroj veri za utvrđivanje minimuma procesa rada.

 

Član 42.

            Podzakonski akt iz člana 18. stav 6. ovog zakona doneće se u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 43.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o štrajku (“Službeni list SRJ”, broj 29/96) i član 79. Zakona o izmenama saveznih zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje (“Službeni glasnik RS”, broj 101/05).

 

Član 44.

            Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

UKRATKO - sloga

sloga
Udruženi sindikati Srbije „SLOGA“ su osnovani početkom 2008 godine od grupe sindikalnih aktivista nezadovoljnih radom postojećih sindikata.

OSTAVITE KOMENTAR

Vaša e-adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

*

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja: Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove Udruženih sindikata Srbije Sloga.
Scroll To Top