Home » ОБАВЕШТЕЊА » Министарство рада после два месеца одговорило Данасу о инспекцијама у Јури
Министарство рада после два месеца одговорило Данасу о инспекцијама у Јури

Министарство рада после два месеца одговорило Данасу о инспекцијама у Јури

image_pdf

Извор: Данас, 24. Јул 2016.

Аутор: Љ. Буквић

За шест година колико јужнокорејска компанија Јура корпорејшн послује у Србији, урађено је на десетине инспекција у фабрикама у Нишу, Рачи и Лесковцу, а у извештајима које нам је после два месеца чекања послало Министарство рада, наводи се да се 26 запослених жалило, као и да се само у једном случају радник инспекцији обратио у тренутку док је радио у Јури.

Било је и неколико захтева синдиката, који су се жалили на забрану организовања.

У извештају инспекције рада наводи се и да је у три наврата инспекција казнила Јуру због пропуста са 300.000 динара, а Министарство рада потврдило је Данасу да је током априла 2013. фабрика Јура у Нишу донирала Инспекторату за рад два аутомбоила, марке Киа цеед и то, како се наводи у одговору, искључиво за „унапређење и побољшање рада Инспектората за рад, односно теренског рада инспектора“.

Према извештајима инспектора за рад у Нишу, Крагујевцу и Лесковцу, од 2010. до данас инспекциија је добила на десетине захтева запослених,. Конкретно, у Рачи 17 радника Јуре је тражило да инспекција реагује различитим поводима, највише због непоштовања уговора о раду, док је у Нишу таквих појединачних захтева било девет, уз једну анонимну.

У већини случајева захтеви су одбачени, јер запослени у Јури који су се жалили инспекцији нису касније подносили захтев за одлагање извршења решења за доношење правне пресуде а то је једина мера коју, како наводе, инспектор рада може да предузме уколико се особа жали након што јој је престао радни однос.

Према наводима Министарства, прва инспекција у фабрици Јура корпорејшн у Рачи била је 27. јула 2010. и то на захтев Самосталног синдиката, где се једна од замерки односила и на забрану организовања синдиката.

– Истинитост навода да је забрањено синдикално организовање није могла да се утврди, јер је послодавац категорично негирао такве наводе – истиче се у одговору Министарства. Послодавац је, како се тврди, исто тако реаговао и на наводе да је било примене понижавајуће физичке силе. Да никаквог малтретирања није било инспектору за рад су, осим послодавца то, како се наводи у извештају, потврдили и запослени.

Током шест година колико је Јура у Рачи, инспекцији рада се жалило 17 радника, али у Министарству истичу да су се сви подносиоци жалби за злостављање на раду и мобинг, инспекцији жалили након престанка радног односа, осим Мирјане М. Како тврде у Министарству, по Закону о раду Инспекција је надлежна само за запослене, не и оне који нису у радном односу.

Подсећамо да је министар рада Александар Вулин 29. априла, на дан када је објављен први текст у нашем листу о лошем односу послодавца према радницима у Јури, рекао да је „било

мањих неправилности“, као и да се ниједан радник није обратио иснпекцији док је био запослен.

Међутим, случај Мирјане М. показује да се то ипак десило. Она је пријавила шефицу за малтретирање, а инспекција је њен захтев, како кажу у одговору, позитивно решила, те је радница после боловања враћена на првобитне послове. Како су Данасу раније рекли представнции сидниката из Крагујевца, у неколико случајева дешавало се да Јура врати на посао раднике, али их потом отпусти. Неколико њих се и данас суди са Јуром.

Иако је већи број захтева одбацила, инспекција рада у неколико случајева је, ипак, „пресудила“ у корист запослених. Тако је у Јуриној фабрици у Рачи, инспекција рада у три наврата морала да казни компанију из Јужне Кореје и то по захтеву Марине М. са 100.000 динара, и у случају захтева Неве О. и Вере П. са 200.000 динара. Одговорна лица у фабрици су такође кажњена са 5.000, односно 10.000 динара. Сви ови случајеви завршили су касније на суду.

Инспекција наводи и пример Марине С, која се након трудничког и породиљског боловања вратила на посао у службу рачуноводства у Рачи. Међутим, пословодство је ту службу преместило у Ниш, те је Савићева због одбијања да дође на посао у Ниш добила отказ. Како удаљеност радног места законом не сме да буде већа од 50 километара од места становања, у овом случају је покренут прекршајни поступак.

Судећи према извештајима инспекције у Нишу, већих неправилности није било. Тако су два захтева због злостављања радника током 2012. и 2014. од којих је један био анониман – одбијени.

И инспекција у Лесковцу, према извештају Министарства рада, тврди да по питању злостављања на раду није било писаних пријава радника, осим што су „запослени којима је престао рад, тек по престанку рада наводили да су трпели неки вид мобинга“.

Током неколико надзора инспекције у фабрици у Лесковцу углавном нису утврђене веће неправилности, истиче се у извештају, а једина конкретна замерка односила се на то да послодавац мора да обезбеди услове за рад на месту које се оценујуе као високоризично. Све до 2. маја, када је већ у медијима објављено неколико текстова о стању у Јури, у извештајима инспекције не наводи се да је било разговора са запосленима о томе да ли су им повређена права. У записнику инспекције од 2. маја наводи се и списак 12 запослених са којима је инспектор рада тог дана разговарао, а који су потрвдили да нису доживели неки вид злостављањана раду или сексуално узнемиравање.

У извештају инспектора три дана пре тога, наводи се да у Лесковцу у фабрици постоји и Савет запослених који има 13 чланова, који се састаје једном месечно и који, како се наводи у извештају Министарства, није пријавио случај радника који тврде да је злостављања на раду било.

 И судови ћуте

Наш лист је покушао да дође до податка колико су спорова радници Јуре покренули пред домаћим судовима. Послали смо још 13. маја захтеве по Закону о слободном приступу информацијама судовима у сва три града где раде фабрике јужнокорејске компаније, Крагујевцу, Рачи и Лесковцу. Међутим, ни после два месеца одговор нисмо добили.

Савет запослених само на папиру

Према извештају инспектора рада у Лесковцу од маја 2014, у овој фабрици је донет Правилник о избору, организацији и циљевима Савета запослених, у чији делокруг спадају питања економског и социјалног положај арадника, услови рада, безбедност и здравље на раду, међуљудски односи и злостављање на раду Међутим, један од саговорника Данаса који ради у овој фабрици, тврди да Савет постоји само на паприу, и бави се само небитним темама, попут спортског дана и сличног. Наш саговорник тврди да никакве ингеренције нема, нити могу било кога да заштите у фирми, нити им се било ко обраћа за помоћ.

 

Lajkuj i Podeli...

One comment

  1. Zelim da vam skrenem paznju na deo teksta koji se odnosi na dva donirana vozila ministarstvu rada. Naime, deo teksta u kome se kaze:
    ‘током априла 2013. фабрика Јура у Нишу донирала Инспекторату за рад два аутомбоила, марке Киа цеед и то, како се наводи у одговору, искључиво за „унапређење и побољшање рада Инспектората за рад, односно теренског рада инспектора“. Ovo je velika laz!!!
    Jedan od vozila je dobio inspektorat za rad u Nisu, a drugo vozilo je koristio licno- Dragoljub Peuraca, direktor Inspektorata, koji je smenjen sa funkcije nakon poznate afere sa primanjem mita u hotelu Hayat (inace, valja pomenuti da je gore navedeni na slobodi i pored uverljivih dokaza!). Vozilo Kia Ceed je koristio samo Peuraca iako je on vec imao na koriscenju vozilo iz MUP-a?!

OSTAVITE KOMENTAR

Vaša e-adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

*

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања: Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени. Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове Удружених синдиката Србије Слога.
Scroll To Top